Истински празник живота... Поход који траје и не престаје... Радионице, представе, ред традиције, лепог писања, трубе, трубача, фолклора... А све то у част нашем Сабору и поводом прославе 60 година од оснивања Културног центра.
Културни центар општине Лучани у Гучи поводом прославе дана установе и годишњице одржавање Првог драгачевског сабора трубача, у периоду од 10 - 14. октобра организовао је богат програм.
Већ од понедељка започеле су радионице ткања, сликања и калиграфије. Велико интересовање млађих и старијих ученика, низала се група за групом. И тако четири дана. Наши најмлађи суграђани упознали су се са техником лепог писања кроз калиграфију, савладали су и технике сликања, а могли су се упознати и са техником ткања.
У сали Културног одржан је концерт ученика музичке школе "Др. В. Вучковић", Чачак, (одељења у Гучи и Лучанима). Низали су се наступи ученика, на понос њихових професора, Наташе Плећаш проф. клавира и Ђорђа Јаћимовића проф. трубе. Специјалан гост био је Алекса Броћић који је, као и увек, одушевио својим вокалним умећем.
Да су неке бајке вечне, сведоци су нам сви малишани који су посетили Културни центар. Пред препуном салом наше установе, глумачка екипа у следећем саставу: Вила Грдана, Краљ, Краљица и лепа Трнова Ружица, оживели су бајку „Успавана лепотица“.
Наша установа реализовала је пројекат „Домаћине, здрав си”, стручни скуп о здравицама и међународну смотру здравичара, подржан средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.
Дводневни скуп уприличен је у просторијама Музеја трубе. На скупу су се представили најпознатији здравичари Србије, као и најмлађи здравичар из Чачка. Циљ скупа је жеља да се стручној јавности представе искусни али и млади здравичари, како би се подстакло интересовање за овај елемент нематеријалног културног наслеђа Србије.
Поклон представа „Женски разговори“ и глумачки тројац Светлана Цеца Бојковић, Весна Чипчић и Милан Цаци Михаиловић напунила је салу Културног центра.
А у петак, 14. октобра на Покров Пресвете Богородице, почело је истинско славље, у част трубе, саборских почетака.
Ликовна изложба Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева „Драгачево ружом ограђена“ отворена је у порти гучке цркве.
У просторијама Културног центра, уприличена је свечаност поводом годишњице од одржавања првог сабора. Овај дан истовремено је и наш дан, дан Културног центра општине Лучани, организатора програмских садржаја на Сабору и носиоца културне активности у општини Лучани, који ове године слави 60 година од оснивања.
А све је почело 1961. године. У Гучи је организован састанак с циљем да се осмисле културни садржаји како би се разбудила успавана варош и обогатио њен културно-забавни живот.
Најпре се родила лепа замисао. Њу је следила добра воља. А онда, на Покров Пресвете Богородице, пре 61 годину, на народном сабору у црквеној порти, окупише се самоуки трубачи Драгачева - четири оркестра. Рћане је предводио Срећко Обрадовић, Горачанце Десимир Перишић, на челу оркестра из Граба нашао се Драгиша Ковачевић а оркестра из Дљина Драган Јовановић. Загрми песма... И чује се до дана данашњег.
Оснивањем Дома културе, 1962. године, целокупна организација културних садржаја као и Сабора прелази у руке ове установе.
На почетку програма чуле су се трубе победничких оркестара са 61. Драгачевског сабора трубача - Драгана Павловића из Гуче и Марка Трнавца из Мршеља . Засвирали су, као једно, саборску химну „Са Овчара и Каблара“.
Присетили смо се почетака саборовања, свих оних који су своју душу уткали у Сабор, оних којих нажалост више нема, али чији је дух и даље присутан, и биће, све док је Сабора.
Програм је бојама фолклора обојило Културно - уметничко друштво "Абрашевић", наши дугогодишњи пријатељи и сарадници.
У току програма, обратио се и директор Културног центра, Зоран Д. Пантелић који је поздравио присутне, осврнуо се на програмске садржаје на овогодишњем Сабору и истакао значај свих оних активности које Културни центар спроводи мимо Сабора, а све зарад очувања традиције и богатства фолклора драгачевског краја.
Српска труба се, одиста, далеко чује а пре свега би требало да ми добро разазнамо шта нам она све поручује и шта она све од нас у будућности захтева. Нека живи светска, а српска труба још много година, деценија и нека нас спаја!