СТАРА ГУЧА

Место данашње Гуче лоцирано је 1830. године. А 1831. подигнута је у Гучи и данашња црква, 1848. школа, а 1878. зграда среског начелства. Око ових важнијих објеката почеле су се низати куће за становање, дућани, кафане и друге зграде потребне једном среском месту. Али Гуча је била село све до 1905. године. Тек те године она је званично добила статус варошице.

У овој варошици, 1906. године основана је Драгачевска задруга која је већ одмах имала капитал од близу пола милиона динара, а 1909. године пуштен је у саобраћај поваљани пут преко Карауле, те је Гуча много живнула у трговини због лакшег извоза и увоза.

Ову варошицу први је описао Ердељановић на самом почетку века као врло мало место, са једном улицом паралелном са Бјелицом. "Варошицу чини: кафана, неколике механе и дућани пекарница и месарница, зграде за среско начелство, пошта и телеграф, зграда пореског одељења, школа, општинска судница и до двадесетак приватних кућа".

После Ердељановића, варошицу је, 1915. године, описао Нушић кад је кроз њу прошао повлачећи се са Дрине пред најездом Аустријанаца. За њега је Гуча "мртва чаршија, забачена паланка, паланчица" са једном некалдрмисаном оцедитом улицом и једним "улопаним и неизбријаним среским типом" - писаром.

Према речима Миливоја Савића, начелника министарства индустрије у пензији, занатлија је у Гучи 1927. године било 70, а највише међу њима зидара, опанчара и пекара (по десет), затим ковача 5, а онда абаџија, бојаџија, месара, обућара и столара по четири и тако даље.

Радојко Николић

All for Joomla All for Webmasters