Дешавања

Уз добру чашицу вруће ракије, најукуснији пасуљ и најбоље трубаче које Драгачевски сабор има, одржана је седма смотра обичаја у Вичи.

По традицији, у драгачевском селу Вичи, на Митровдан, у уторак,  8.11. 2022. године, одржана је седма по реду смотра.

У оквиру манифестације „МИТРОВДАН У ВИЧИ“, посетиоци су имали прилику да посете продајну изложбу старих заната и домаће радиности. Четири екипе су се такмичиле у спремању пасуља, док су се три екипе опробале у кувању ракије.

Добили смо и најбоље у овом, гастрономском делу манифестације.

У такмичењу у кувању ракије, треће место припало је екипи „ЗЕТОВИ ДРАГАЧЕВСКИ“, док је друго место заслужила екипа „ДУПЉАЈ“ из Гуче. За најбоље скувану ракију награђена је екипа „СТАРА КАФАНА“ из Виче.

Прогласили смо и победнике у кувању пасуља.

Треће место заузела је екипа „ЗЕТОВИ ДРАГАЧЕВСКИ“. Друго место припало је екипи „МИГАЛОВЦИ“ из Котраже. Прво место заслужила је екипа „ДУПЉАЈ“ из Гуче за најбоље спремљени пасуљ. Све награђене  екипе  добиле су  дипломе Културног центра општине Лучани, као и пехаре.

А да је Драгачево познато по труби,  још једном смо приказали баш у Вичи, где су се јуче чуле победничке трубе овогодишњег Сабора. Мини концерте су имали Елвис Бајрамовић из Бојника, најбољи трубач 61. Сабора, а поред њега наступ је приредио  и нови мајстор трубе, 54. у саборској историји, Бојан Крстић из Владичиног Хана, чији је оркестар ове године на Сабору проглашен за најбољи. Сјајан наступ имао је и Марко Трнавац из Мршеља, чији се оркестар ове године окитио наградом за најизворније музицирање. Наш златни момак из Драгачева, из Гуче, Драган Павловић са својим оркестром „Драгачевске трубе“  показао је својом изведбом зашто је изабран за најпопуларнијег трубача на 61. Сабору.

Пријатељи и сарадници из КУД „Абрашевић“ постарали су се за добру игру, а они већ годинама уназад, заједно са нама, негују традицију и фолклор како овог краја, тако и целе Србије.

Покровитељ манифестације је општина Лучани а организатор Културни центар општине Лучани, Гуча.

Истински празник живота... Поход који траје и не престаје... Радионице, представе, ред традиције, лепог писања, трубе, трубача, фолклора... А све то у част нашем Сабору и поводом прославе 60 година од оснивања Културног центра.

Културни центар општине Лучани у Гучи поводом прославе дана установе и годишњице одржавање Првог драгачевског сабора трубача, у периоду од 10 - 14. октобра организовао је богат програм.

Већ од понедељка започеле су радионице ткања, сликања и калиграфије. Велико интересовање млађих и старијих ученика, низала се група за групом. И тако четири дана. Наши најмлађи суграђани упознали су се са техником лепог писања кроз калиграфију, савладали су и технике сликања,  а могли су се упознати и са техником ткања. 

У  сали Културног одржан је концерт ученика музичке школе "Др. В. Вучковић", Чачак, (одељења у Гучи и Лучанима). Низали су се наступи ученика, на понос њихових професора,  Наташе Плећаш проф. клавира и Ђорђа Јаћимовића проф. трубе. Специјалан гост био је Алекса Броћић који је, као и увек, одушевио својим вокалним умећем.

Да су неке бајке вечне, сведоци су нам сви малишани који су посетили Културни центар. Пред препуном салом наше установе, глумачка екипа у следећем саставу: Вила Грдана, Краљ, Краљица и лепа Трнова Ружица, оживели су бајку „Успавана лепотица“.

Наша установа  реализовала је  пројекат „Домаћине, здрав си”, стручни скуп о здравицама и међународну смотру здравичара, подржан средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.

Дводневни скуп уприличен је у просторијама  Музеја трубе. На скупу су  се представили  најпознатији здравичари Србије, као и најмлађи здравичар из Чачка. Циљ скупа је  жеља да се стручној јавности представе искусни али и млади здравичари, како би се подстакло интересовање за овај елемент нематеријалног културног наслеђа Србије.

Поклон представа „Женски разговори“ и глумачки тројац Светлана Цеца Бојковић, Весна Чипчић и Милан Цаци Михаиловић напунила је салу Културног центра. 

А у петак, 14. октобра на Покров Пресвете Богородице, почело је истинско славље, у част трубе, саборских почетака.

Ликовна изложба Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева „Драгачево ружом ограђена“ отворена је у порти гучке цркве.

У  просторијама Културног центра, уприличена је свечаност поводом годишњице од одржавања првог сабора. Овај дан истовремено је и наш дан, дан Културног центра општине Лучани, организатора програмских садржаја на Сабору и носиоца културне активности у општини Лучани, који ове године слави 60 година од оснивања.

А све је почело 1961. године. У Гучи је организован састанак с циљем да се осмисле културни садржаји како би се разбудила успавана варош и обогатио њен културно-забавни живот.

Најпре се родила лепа замисао. Њу је следила добра воља. А онда, на Покров Пресвете Богородице, пре 61 годину, на народном сабору у црквеној порти, окупише се самоуки трубачи Драгачева - четири оркестра. Рћане је предводио Срећко Обрадовић, Горачанце Десимир Перишић, на челу оркестра из Граба нашао се Драгиша Ковачевић а оркестра из Дљина Драган Јовановић. Загрми песма... И чује се до дана данашњег.

Оснивањем Дома културе, 1962. године, целокупна организација културних садржаја као и Сабора прелази у руке ове установе.

На почетку програма чуле су се трубе победничких оркестара са 61. Драгачевског сабора трубача - Драгана Павловића из Гуче и  Марка Трнавца из Мршеља . Засвирали су, као једно, саборску химну „Са Овчара и Каблара“.

Присетили смо се почетака саборовања, свих оних који су своју душу уткали у Сабор, оних којих нажалост више нема, али чији је дух и даље присутан, и биће, све док је Сабора.

Програм је бојама фолклора обојило Културно - уметничко друштво "Абрашевић", наши дугогодишњи пријатељи и сарадници.

У току програма, обратио се и директор Културног центра, Зоран Д. Пантелић који је поздравио присутне, осврнуо се на програмске садржаје на овогодишњем Сабору и истакао значај свих оних активности које Културни центар спроводи мимо Сабора, а све зарад очувања традиције и богатства фолклора драгачевског краја.

Српска труба се, одиста, далеко чује а пре свега би требало да ми добро разазнамо шта нам она све поручује и шта она све од нас у будућности захтева.  Нека живи светска, а српска труба још много година, деценија и нека нас спаја!